Srbija se, kao i ostatak sveta, suočava sa naletom veštačke inteligencije, ali specifičnosti lokalne ekonomije i tržišta rada određuju obim i prirodu uticaja. Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) nedavno je sprovela analizu koja pruža prvi detaljniji uvid u ranjivost srpskih radnih mesta na AI automatizaciju. Rezultati su donekle umirujući, ali istovremeno i upozoravajući: procena je da oko 2,4% zaposlenih u Srbiji (oko 70 hiljada ljudi) radi na poslovima koji bi mogli biti potpuno automatizovani primenom AI tehnologija u doglednoj budućnosti, dok dodatnih 13,5% zaposlenih (oko 388 hiljada ljudi) može računati na značajnu podršku AI u obavljanju svog posla – što će im promeniti način rada, ali ne nužno i ukinuti radno mesto. Zbirno, to znači da bi približno 17% svih trenutno zaposlenih u Srbiji moglo direktno osetiti uticaj veštačke inteligencije, bilo kroz potpuni nestanak određenih poslova, bilo kroz značajne promene u načinu rada. Preostala velika većina (preko 80%) radne snage za sada nije neposredno ugrožena automatizacijom, uglavnom jer rade poslove koji zahtevaju prisustvo na terenu, fizičke veštine, negu ljudi ili složenu kreativnost i upravljanje – oblasti gde je AI još uvek ograničen.
Međutim, rizik nije ravnomerno raspoređen među svim grupama radnika u Srbiji. FREN-ova analiza ističe znakovit rodni aspekt: žene su pod znatno većim rizikom od gubitka posla usled uvođenja AI nego muškarci. Razlog za ovo verovatno leži u tome što su žene u Srbiji pretežno zaposlene u sektorima poput administracije, finansija, trgovine i usluga, gde ima dosta repetitivnih i rutinskih zadataka podložnih automatizaciji. Nasuprot tome, veći deo muške radne snage je u sektorima kao što su građevinarstvo, transport, proizvodnja i IT, gde je ili teže zameniti ljudski rad (npr. fizički rad na terenu) ili se otvaraju nove prilike zahvaljujući tehnologiji. Ova nalaz zahteva pažnju kreatora politika – digitalizacija može produbiti rodnu nejednakost na tržištu rada ukoliko se ne osiguraju programi prekvalifikacije i podrške koji posebno targetuju ugrožene grupe.
Kada je reč o vrstama poslova i delatnostima u Srbiji koje su najviše podložne AI automatizaciji, rezultati su slični globalnim trendovima, ali sa lokalnim specifičnostima. Administrativni službenici (kancelarijski poslovi, evidentičari, sekretari) suočavaju se sa ubedljivo najvećim rizikom – procenjuje se da čak 82% radnih zadataka u okviru ovih zanimanja može biti automatizovano primenom AI tehnologije, što je alarmantno visok udeo . Zaista, posao klasične sekretarice ili administrativnog referenta već sada mogu olakšati ili delimično preuzeti alati poput digitalnih asistenata, sistema za obradu dokumenata i softvera za upravljanje bazama podataka. Slede inženjerska i tehnička zanimanja, gde oko 27% zadataka može biti automatizovano pomoću AI. To podrazumeva, na primer, da će inženjeri sve više koristiti AI za simulacije, projektovanje ili analizu podataka, ali su i dalje potrebne njihove stručne odluke i nadzor. Stručnjaci i umetnici – visokoobrazovani kadrovi u oblastima nauke, kulture, umetnosti – imaju nešto manji, ali i dalje značajan potencijal automatizacije od oko 26% zadataka. Generativna AI može asistirati, recimo, u pisanju izveštaja, pravljenju nacrta, pa čak i kreiranju vizuelnih i muzičkih sadržaja, što znači da ni kreativna zanimanja nisu potpuno imuna. Nasuprot njima, zanimanja koja zahtevaju manuelne veštine, interpersonalnu komunikaciju i terenski rad (npr. zanatlije, zdravstveni negovatelji, nastavnici, ugostitelji, građevinski radnici) trenutno su mnogo manje pogođena – tu se veštačka inteligencija tek sporadično koristi i uglavnom služi kao pomoćni alat, ne zamena za radnika.
Zadaci podložni AI automatizaciji po grupama zanimanja (Srbija). Podaci iz FREN-ove analize ilustriraju koje su kategorije poslova u Srbiji najizloženije potencijalnoj automatizaciji pomoću veštačke inteligencije. U grupi administrativnih službenika čak do 82% svih radnih zadataka može obavljati AI, što ih čini ubedljivo najugroženijima . Nasuprot tome, inženjeri, tehničari i stručni saradnici imaju oko 27% svojih zadataka automatizovano, dok stručnjaci i umetnici (koji uključuju profesije poput profesora, lekara, pravnika, dizajnera, umetnika) imaju oko 26% zadataka koji bi se mogli prepustiti AI algoritmima . Ovi brojevi ne znače da će toliki procenat radnika ostati bez posla, već ukazuju na promenu u sadržaju posla: administrativci će se morati značajno prekvalifikovati ili pomeriti na poslove koji zahtevaju ljudski element, dok će inženjeri i stručnjaci u radu sve više uparivati svoju ekspertizu sa AI alatima.
Iz ugla industrija i sektora u Srbiji, mogu se izdvojiti neke ključne tačke. IT sektor je prirodni predvodnik AI transformacije – domaće IT kompanije i startapi već razvijaju i primenjuju AI rešenja, pa će potražnja za AI stručnjacima, data naučnicima i mašinskim inženjerima nastaviti da raste. Proizvodna industrija (posebno automobilska, prehrambena i hemijska proizvodnja, gde Srbija ima velike pogone) ubrzano uvodi automatizaciju i robotiku; to dugoročno može smanjiti broj klasičnih fabričkih radnika, ali povećati tražnju za tehničarima za održavanje robota i inženjerima za optimizaciju procesa. Poljoprivreda, koja zapošljava značajan deo stanovništva u Srbiji, ima veliki potencijal za uvođenje “pametnih” tehnologija – od dronova koji nadgledaju useve do AI aplikacija za predviđanje vremenskih prilika – što može poboljšati produktivnost ali i promeniti tradicionalne poslove na selu. Istovremeno, sektor usluga (trgovina, turizam, ugostiteljstvo) za sada doživljava AI više kroz unapređenje poslovanja (npr. preporučivanje proizvoda kupcima, chatboti u korisničkoj podršci) nego kroz masovno ukidanje radnih mesta – ali kako globalno e-trgovina i automatizovani servisi jačaju, i ovde su moguće promene u narednim godinama.
Bitno je istaći da AI ne donosi samo pretnje, već i nove prilike za zapošljavanje u Srbiji. FREN naglašava da će razvoj i implementacija veštačke inteligencije dovesti i do stvaranja sasvim novih zanimanja, specifičnih za doba AI. Već sada možemo govoriti o pojavi titula koje do pre par godina nisu postojale: inženjer za modelovanje i fino podešavanje AI modela, dizajner korisničkog interfejsa i interakcije prilagođene AI sistemima, kreator sadržaja za AI (koji generiše tekstualni, vizuelni ili audio sadržaj uz pomoć AI alata), kustos i trener podataka (zadužen za prikupljanje i pripremu kvalitetnih podataka za treniranje modela), stručnjak za AI etiku i upravljanje (koji postavlja okvire za odgovorno korišćenje AI i nadzire poštovanje etičkih standarda). Sve ove pozicije predstavljaju nov oblik zaposlenja u kojem ljudi rade zajedno sa inteligentnim mašinama – bilo da ih programiraju, kontrolišu, ili koriste njihove rezultate na kreativan način. Za Srbiju, to je šansa da zadrži mlade i obrazovane kadrove i da se pozicionira kao konkurentna na globalnom tržištu rada u nekim od ovih oblasti. Već sada kompanije u Srbiji poručuju da u narednom periodu vide najveću potrebu za kadrovima poput data analitičara i projektnih menadžera, dok očekuju pad tražnje za administrativnim osobljem do 2027. godine. Takođe, prema anketi Svetskog ekonomskog foruma koja je prvi put obuhvatila i Srbiju, domaće firme potvrđuju da su potrebne veštine radne snage u Srbiji skoro iste kao i globalno – najviše se cene i traže kognitivne veštine, posebno analitičko i kreativno razmišljanje, a planiraju se razvijati i veštine rukovođenja i društvenog uticaja. Drugim rečima, poslodavci u Srbiji su svesni da prelazak na ekonomiju zasnovanu na znanju i AI zahteva potpuno iste atribute radnika kao i drugde u svetu.
Na nivou regiona unutar zemlje, moguće su razlike u uticaju AI. Beograd i veći centri (Novi Sad, Niš, Kragujevac) verovatno će brže osetiti i pozitivne i negativne efekte – tu su koncentrisane IT kompanije i moderni sektori koji će i najviše zapošljavati, ali i centralizovane administracije i call-centri gde može doći do racionalizacije. Manje razvijene regije koje se više oslanjaju na tradicionalnu industriju ili poljoprivredu mogle bi imati sporije i odložene efekte, iako i tamo AI može indirektno uticati (npr. kroz modernizaciju prerađivačke industrije ili uvođenje mašina na farmama). Za sada, preciznija predviđanja po okruzima nisu moguća zbog nedostatka podataka – FREN napominje da Republički zavod za statistiku još ne objavljuje dovoljno detaljne informacije o zaposlenima po zanimanjima (četvorocifrena klasifikacija) što otežava lokalne analize. Ipak, jasno je da planiranje regionalnog razvoja i obrazovanja u Srbiji treba da uzme u obzir AI trendove, kako bi se na vreme diversifikovala lokalna ekonomija u mestima gde bi stari poslovi mogli nestati, a privukle nove investicije vezane za tehnologije.
