Kinesko Ministarstvo obrazovanja objavilo je rezultate petogodišnjeg plana restrukturiranja visokog obrazovanja, koji mnogi stručnjaci već nazivaju jednom od najradikalnijih reformi univerzitetskog sistema u savremenoj istoriji, ne samo u Kini, već i globalno.
Brojevi su impresivni, ali i zabrinjavajući za deo akademske zajednice: ukinuto je ili privremeno zamrznuto oko 12.200 studijskih programa na osnovnim studijama. Istovremeno je otvoreno oko 10.200 novih smerova, gotovo u potpunosti usmerenih ka tehnologiji i primenjenim naukama. Time je, procenjuje se, svaki treći studijski program u zemlji na neki način izmenjen, ugašen, spojen ili temeljno redefinisan.
Zvanični razlog nije ideološki, već pre svega ekonomski. Kina se suočava sa nezaposlenošću mladih koja je dostizala 16%, dok tržište rada svake godine mora da apsorbuje oko 12 miliona novih diplomaca. U takvim uslovima, obrazovni sistem je postao deo šire strategije prilagođavanja ekonomiji.
Najveći udar pretrpeli su humanistički i kreativni pravci. Programi poput fotografije, modnog dizajna, ilustracije i vizuelnih umetnosti postepeno nestaju sa univerzitetskih mapa. Sličan pad beleže i studije stranih jezika, posebno prevodilački smerovi.
Nisu pošteđeni ni klasični poslovni programi, menadžment i poslovna administracija sve češće se ukidaju ili spajaju sa drugim disciplinama. Filozofija, sociologija i istorija takođe gube prostor u upisnim kvotama.
Univerziteti otvoreno obrazlažu ove poteze. Centralna akademija lepih umetnosti i Komunikacioni univerzitet Kine već su ukinuli veći broj ovih programa, uz obrazloženje da savremene tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, već danas mogu da obave deo poslova za koje su ranije bile potrebne godine obuke, od prevođenja do osnovne grafičke produkcije.
Još drastičniji primer dolazi sa Univerziteta nauke i tehnologije u Šangaju, gde je smer dizajna proizvoda u potpunosti zatvoren. Bivši studenti navode da poslove poput 3D modelovanja i renderovanja, za koje su nekada bile potrebne godine studija, danas generativni AI alati obavljaju za svega nekoliko trenutaka.
Država jasno usmerava resurse ka sektorima koji se smatraju strateškim: veštačka inteligencija, mašinsko učenje, robotika, napredno inženjerstvo, poluprovodnici i mikročipovi. Paralelno raste i broj programa iz oblasti digitalne ekonomije i obrade velikih podataka.
Ovo, međutim, nije ad hoc reakcija na trenutne probleme, već planska i dugoročna strategija državnog nivoa. Kina već godinama sistematski preusmerava svoje visoko obrazovanje ka tehnološkim disciplinama, nastojeći da uskladi univerzitete sa industrijskim i ekonomskim prioritetima budućnosti.
Pitanje nije koje profesije nestaju, već koje veštine će ostati nezamenljive u eri veštačke inteligencije.
