Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju cveća i ukrasnog bilja kako zbog dobrih klimatskih uslova tako i zbog dužine vegetacionog perioda. Uz jaču institucionalnu podršku, udruživanje proizvođača, podršku naučnoistraživačke i poslovne zajednice, ovaj bi sektor bio mnogo profitabilniji, poručuju iz Udruženja za biljnu i prehrambenu proizvodnju Privredne komore Srbije.
„Sektor proizvodnje cveća i ukrasnog bilja bi bio još razvijeniji kada bi postojale naučnoistraživačke organizacije koje rade selekciju i oplemenjivanje cveća u Srbiji, što trenutno nije slučaj“, kaže Danica Mićanović, viši savetnik u Udruženju za biljnu i prehrambenu proizvodnju. Objašnjava da je formirano nekoliko instituta pri fakultetima u Beogradu i Novom Sadu kako bi ovaj sektor dobio podršku na istraživačkom nivou.
„Podsticaji države su evidentni, ali neophodno je pokretati inicijative za dodatne podsticaje, raditi na povećanju površina pod cvećem i ukrasnim biljem, intenziviranju proizvodnje, umrežavanju i jačanju proizvođača, kako bi se stvorio povoljniji ambijent za poslovanje“, kaže Mićanović.
Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim okolini Šapca, Ljiga, Trstenika, Kruševca, Sremčice i Velike Drenove, a najvažnija je proizvodnja ruža i to kalemljene i nekalemljene ruže za sadnju.
„Ruže su najzastupljenije i u izvozu i u uvozu. U 2021. godini smo izvezli i uvezli ruža u istom iznosu, od oko 3 miliona evra. U 2022. godini, ukupan izvoz ruža iznosio je 3 miliona evra dok je uvoz, zbog rasta uvoznih cena, porastao na 3,79 miliona evra. Najviše smo uvozili sveže ruže za bukete i to iz Holandije, Kenije, Etiopije, dok najviše izvozimo ruže za sadnju, što je još jedan pokazatelj potencijala za proizvodnju ruža“, objašnjava Mićanović.
Vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije u sektoru proizvodnje cveća i ukrasnog bilja iznosila je 31,3 miliona evra u 2022. godini. Srbija je uvezla i izvezla ukupno oko 10 tona cveća i ukrasnog bilja, od čega je oko tri tone izvezeno dok je uvezeno oko sedam tona ovih proizvoda. Izvoz je vredeo 6,61 miliona dok je vrednost uvoza bila oko 24,7 miliona evra.
Najviše se izvozilo cveće i sadni materijal i to na tržište EU koje ima 43 odsto udela u srpskom izvozu, zatim živo cveće, posebno ruže i to u zemlje Carinske unije (Rusiju, Belorusiju, Kazahstan) koje imaju 34 odsto udela u ukupnom izvozu Srbije i zemlje CEFTA regiona.
Tržište Evropske unije bilo je i najvažnije uvozno tržište sa čak 81 odsto udela u srpskom uvozu. Najviše smo uzvozili iz Holandije, Italije, Nemačke, Slovenije, Mađarske i Grčke. Od zemalja van EU, Srbija je najviše uvozila sveže ruže za bukete i to iz Kenije, Etiopije, Turske, Ekvadora i Izraela.
U protekle dve godine vrednost uvoza je značajnije povećana u odnosu na izvoz, a tome je najviše doprinelo povećanje uvozne cene cveća i ukrasnog bilja, kao posledice ekonomske situacije u celom svetu. U 2022. godini, u odnosu na 2021. godinu vrednost uvoza povećana je za 13 odsto, a prosečna uvozna cena cveća iznosila je 3,27 evra po kilogramu, dok je u 2021. godini bila 3,05 evra po kilogramu. U odnosu na 2021. godinu i vrednost izvoza je porasla za 23 odsto. U izvozu je postignuta prosečna cena od 2,46 evra po kilogramu, dok je u 2021. godini bila 1,85 evra po kilogramu.
Uzgajanje cveća unosan posao ali traži velika ulaganja
Milan Topalović vlasnik rasadnika „Topalović“ iz Lipolista objašnjava da je uzgajanje cveća unosan posao, ali da traži velika ulaganja. Za uzgoj ruža na tri ara potrebno je nabaviti 2.000 sadnica, gde jedna sadnica košta 1 evro, dok je za pumpu potrebno oko 4.000 evra. U prvoj godini, proizvodnja dostiže oko 15.000 cvetova, a po cvetu može da se dobije oko 20 centi što je prihod od 3.000 evra. Već u drugoj godini taj iznos može da dostigne do 6.000 evra. Prihoduje se narednih 5 godina.
Za gajenje božura po hektaru treba uložiti oko 55.000 evra, kaže Jani Bakoš iz kompanije Božur Dream iz mesta Gaj kod Kovina. Za lukovice treba izdvojiti 28.000 evra, zalivni sistem košta 13.000 evra, za setvu je potrebno 3.000 evra, a za đubrivo 1.000 evra godišnje. Tu su i troškovi analize zemljišta, nege cveća, kao i izdvajanje za mašinsko skidanje izdanaka gde nabavka mašina iznosi 8.000 evra. Na to treba dodati i troškove transporta koji iznose 2.500 evra. Prihoduje se narednih 10 godina i to 25.000 evra po hektaru. Nakon toga se reznice mogu prodati, ili podići novi zasad na 2 hektara. Tako da je od toga povraćaj oko trećine uloženog novca, zaključuje Bakoš.
Izvor: Privredna komora Srbije
