Sezona godišnjih odmora je u punom jeku. Neki se rashlađuju na moru, drugi love signal sa vikendice, treći planiraju beg od svakodnevice makar na par dana. Ali šta god da radite jedno je sigurno: bez telefona ne idete nigde. Upravo u njemu nosite e-mejlove, bankovne račune, poslovne kontakte, lične prepiske, pristup društvenim mrežama, čak i aplikaciju za klima uređaj kod kuće.
Telefon je postao naš digitalni sef. Ali sa šifrom koju često ne menjamo godinama. Kada jedan klik može da otvori vrata celog identiteta postavlja se pitanje: koliko zapravo znamo o sopstvenoj digitalnoj bezbednosti? I da li, dok smo mi na odmoru, neko drugi pokušava da pristupi našim podacima?
Korporacije, pa i mala i srednja preduzeća svesna su rizika i ulažu u zaštitne sisteme, timove stručnjaka, obuke zaposlenih.
A mi kao pojedinci? Često ne uradimo ni osnovno, ne proverimo link pre nego što kliknemo, ne zaključamo telefon, ne osiguramo naloge. Jer „to se dešava nekom drugom“.
Sve dok jednog dana ne postanemo taj drugi. U vremenu kada su informacije vrednije od novca, digitalna bezbednost više nije tehnička stvar. To je stvar zdravog razuma, osnovne informatičke pismenosti i lične odgovornosti.
Jer ako vi ne čuvate svoj digitalni identitet, neće niko umesto vas.
Ako nosite telefon i laptop na letovanje, razmislite o digitalnoj higijeni. Ažurirajte sisteme, aktivirajte dvostepenu verifikaciju i izbegavajte javne Wi-Fi mreže bez VPN zaštite“, savetuje Petar Oljača, direktor prodaje Positive doo Novi Sad i sertifikovani ekspert za digitalnu transformaciju.
Zašto je važno da pojedinac razume bezbednosne rizike?
Internet i društvene mreže su prepuni saveta i vodiča za korporativnu sajber bezbednost. Ali ono što se ređe pominje jeste da je lanac bezbednosti slab koliko i njegova najslabija karika. I ta karika često nije sistem. Već čovek, tj. pojedinac.
Zvuči alarmantno. Da li je ovo već realnost ili još uvek teorija?
Osvrnite se oko sebe, mi živimo u svetu gde nam i frižider javlja svoju unutrašnju temperaturu putem aplikacije, takođe veš-mašina izveštava o centrifugalnom procesu, klima-uređaj o atmosferi u kući ili stanju. Iz ugla sajber bezbednosti, realnost je očigledna – podaci su valuta. A ljudi su meta.
Šta sve haker može da uradi sa nekoliko ličnih podataka?
Ne morate biti IT stručnjak da biste razumeli sledeće: hakerima nije uvek potreban „sistem“. Dovoljno je da znaju par ličnih podataka. Sa dovoljno informacija mogu da „postanu upravo Vi“. I da nastupe kao Vi u Vašoj banci, na Vašem poslu, u Vašoj firmi. Deluje strašno, a posledice? Kompromitovan identitet. Uništen kredibilitet. Zavučena ruka direktno u novčanik.
Ko snosi posledice u slučaju kompromitacije?
U tim situacijama, to nije više problem samo Vaše firme. To je Vaš problem. Ako posmatramo iz ugla da niko od nas nije stopostotno zaštićen, možemo reći da je to naš zajednički problem.
Neki će reći: „Zato ne čuvaj poverljive podatke na internetu!!!“
Zvuči logično. Ali da li je realno u svetu ? Ako podatak mora biti online mora biti i zaštićen. Tako da u 2025. godinei nije pitanje da li već kako čuvate podatke.
Imate li neke savete?
Za početak, evo nekoliko bazičnih saveta
- Sledeći put, prilikom plaćanja online pre nego što unesete broj svoje platne kartice proverite da li sajt počinje sa https://
- U pretraživaču pogledajte da li postoji ikonica sivog ili zelenog katanca, to je znak da postoji šifrovana veza
- Koristite jake lozinke koju čini kombinacija malih i velikih slova, brojeva i znakova interpunkcije.
Šta preduzeti pre nego se povežemo na besplatnu WiFi mrežu?
Nekoliko jednostavnih koraka koji mogu znatno povećati bezbednost vaših podataka:
- Proverite da li je mreža zaista ta koju očekujete (pitajte osoblje)
- Izbegavajte pristupanje osetljivim informacijama (bankarstvo, posao), ako baš mora za to koristite mobilni internet.
- Kada god možete koristite VPN konekcije jer šifruju vašu vezu
- Ažurirajte softvere na uređaju na najnoviju verziju
Ove jednostavne navike čine veliku razliku i pomažu da sigurnije koristite javno otvoren internet pristup.
I na kraju, šta je Vaša ključna poruka?
Možda Vam se čini da su ovi saveti apsolutno nepotrebni. Možda Vas iritira što vas neko uverava da menjate lozinku ili proveravate linkove. Zato kada sledeći put kliknete „potvrdi kupovinu“ setite se koliko bi vas više nerviralo da vas neko pokrade jer ste bili lenji i ležerni?
Shodno iskustvu, mi u Positive smo itekako svesni porasta sajber napada, ozbiljnih incidenata koji su izbrisali godine nečijeg rada, kako se gubi kredibilitet na tržištu. Upravo zato radimo nešto drugačije, napravili smo konkretan i kratak online upitnik koji pomaže da razumemo gde ste sada i šta možete uraditi da zaštite svoj biznis.
Besplatno, bez šablona i komplikovanih tehničkih žargona.
Popunite upitnik (za 2-4 minuta) na našoj web-stranici:
i stići će vam email sa konkretnim preporukama i raznim identifikacijama o kojima možda niste ni razmišljali, a 2-4 minuta danas, možda će podstaknuti veći mir u narednim mesecima i godinama.
