U početnim fazama razvoja, logistika u firmama često funkcioniše kao improvizovani sistem sa malim timom, nekoliko dobavljača, jednim skladištem i oslanjanjem na praksu „kako to mi radimo“. Dokle god je obim poslovanja manji, takav pristup najčešće funkcioniše.
Međutim, širenje tržišta pokazuje da privremena rešenja jednostavno ne mogu da izdrže opterećenje. Logistika tada, umesto da ostane pouzdan oslonac, prerasta u izvor problema: kašnjenja, nezadovoljnih kupaca i neplaniranih troškova. Upravo tada mnoge firme prave grešku – nastavljaju da rastu na temeljima koji nisu prilagođeni većem obimu poslovanja. Sistem koji je bio sasvim dovoljan za stotinu narudžbina dnevno postaje neodrživ kada ih ima hiljadu. Greške koje su nekada bile sporadične sada postaju učestale. Ono što mnogi privrednici ne uviđaju jeste da logistika mora da prati rast poslovanja. To nije samo skladištenje i isporuka – to je celokupan sistem koji obuhvata planiranje, snabdevanje, upravljanje zalihama, praćenje učinka i povratne informacije. Ako se taj sistem ne optimizuje na vreme, firma upada u začarani krug: više ljudi, više troškova, više napora – uz sve manju efikasnost.
Rešenje je u promeni pristupa: uvođenje jasnih procedura, precizno definisanje uloga, automatizacija procesa naručivanja, pametno upravljanje zalihama i redovna evaluacija svih koraka. Najveća korist reorganizacije logistike nije samo brža isporuka – to je postavljanje temelja za stabilan, skalabilan i predvidiv biznis. Kada imate jasan uvid u tokove robe, troškove i performanse, možete donositi kvalitetnije odluke, bolje planirati i izbeći skupe greške koje usporavaju rast. O izazovima rasta i čestim greškama u organizaciji logistike razgovarali smo sa Vladimirom Jovićem, ekspertom za logističke sisteme sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa kompanijama koje prolaze kroz faze širenja poslovanja.
Koje su najčešće greške koje firme prave prilikom širenja logističkih kapaciteta?
Najčešća greška je pokušaj da se rast „nasloni“ na postojeće, neadekvatne procese. To uključuje nejasno definisane procedure komisioniranja, nepostojeće standarde pakovanja, lošu organizaciju ulaza i izlaza robe, kao i oslanjanje na ljude umesto na sistem. Takođe, firme često preskoče fazu analize stvarnih potreba, recimo, prebrzo uvode novi magacin bez jasnog uvida u frekvenciju artikala i očekivane tokove. Umesto toga, ispravan pristup bi bio da se najpre sprovede detaljna analiza i optimizacija zaliha, kako bi se osiguralo da se skladišni kapaciteti i tokovi robe zaista podudaraju sa potrebama tržišta. Logistika se ne skalira kvantitativno, već kvalitativno, kroz unapređenje procesa, uvođenje tehnologije i definisanje jasnih operativnih standarda. Bez tih temelja, svaki pokušaj rasta vodi ka disfunkcionalnosti i rastu troškova.
Kako ocenjujete nivo digitalizacije logistike u domaćim kompanijama?
Napredak postoji, ali je neravnomeran. Veće kompanije uvođenjem ERP i WMS sistema pokušavaju da uvedu red, ali često ti alati ostanu nedovoljno iskorišćeni, kao „fancy“ softver koji se ne koristi u punom kapacitetu. U manjim firmama logistika je još uvek u sivoj zoni: dosta Excel fajlova, papirnih otpremnica i ručnog praćenja. Ključni problem je što digitalizaciju ne prate promene u navikama i kulturi zaposlenih. Digitalizacija je često shvaćena kao kupovina softvera, a ne kao promena poslovnog modela. U praksi, mnoge firme imaju tehničke alate, ali ih koriste površno. Podaci se ne čiste, analize se ne koriste za odluke, a procesi se i dalje oslanjaju na pojedince. Ključni problem nije nedostatak alata, već odsustvo sistemske discipline i kontinuiteta.
Koji su osnovni faktori za uspešnu implementaciju WMS sistema u centralnim skladištima?
Uspešna implementacija WMS-a zavisi od tri ključna faktora: Priprema podataka, bez tačnih informacija o artiklima, lokacijama, pakovanjima i jedinicama mere, sistem ne može da funkcioniše. Definisanje procesa pre implementacije, softver ne može rešiti nedefinisane procedure. Potrebno je mapirati sve tokove, identifikovati uska grla i standardizovati operacije pre nego što sistem bude uključen. Obuka i upravljanje promenama, čak i najbolji sistem propada bez edukovanog osoblja i svakodnevnog nadzora. Zaposleni moraju razumeti sistem, verovati mu i koristiti ga dosledno.
Na koji način automatizacija naručivanja utiče na efikasnost maloprodajne mreže?
Automatizacija naručivanja, kada se pravilno postavi, donosi ogroman pomak, posebno kod FMCG firmi. Umesto da zaposleni u prodavnici naručuju „od oka“, sistem koristi prodaju, zalihe i rok trajanja da kreira optimalne porudžbine. Time se smanjuju viškovi, povećava dostupnost artikala, ubrzava obrt i oslobađa vreme zaposlenih za rad sa kupcima. Međutim, ovo funkcioniše samo ako su podaci tačni i ako postoji dobar algoritam naručivanja. Automatizacija bez kontrole može stvoriti nove probleme, pa je nužno postaviti i mehanizme nadgledanja i korekcije.
Koje savete biste dali firmama koje planiraju otvaranje novih distributivnih centara?
Pre nego što postave temelj objekta, trebalo bi da postave temelje procesa, odnosno, distributivni centar mora biti projektovan iz procesa, ne iz betona. Analizirajte tokove pre projektovanja objekta, koliko puta dnevno se pokreće koji artikal, koja zona najviše opterećuje operativu? Lokacija mora biti logistički optimalna, ne samo cenovno isplativa, blizina ključnih tržišta i dostupnost radne snage su presudni faktori. Birajte lokaciju po gravitacionoj tački dostave, a ne po ceni kvadrata. Gradite fleksibilno, skladište mora podržavati sezonske oscilacije i rast bez potrebe za potpunom rekonstrukcijom. Uvedite procese i merenje od prvog dana, bez jasnih KPI-jeva kao što su preciznost isporuke, produktivnost po radniku ili OTIF dobavljača, DC postaje crna kutija bez kontrole. I na kraju, izgradite tim pre nego što izgradite zidove. Tehnologija bez ljudi i znanja ne daje rezultate.
Logistika danas nije više samo „pozadinski posao“, ona je osnov na kojem firma raste i opstaje. Kako se tržište ubrzava i menja iz dana u dan, pitanje uspeha sve više zavisi od toga koliko dobro znate šta se dešava sa vašom robom, podacima i ljudima. Kako kaže Vladimir Jović, bez jasnih pravila, tačnih podataka i ljudi koji znaju šta rade, rast firme lako može da se pretvori u haos. Nije dovoljno kupiti softver ili otvoriti novi magacin, jer ako nema plana i reda sve ostaje samo na papiru. Zato, pre nego što uložite u nove kvadrate ili širite tim, uložite u sistem koji sve to može da iznese. Jer logistika koja ne prati vaš rast, postaje kočnica. A ona koja raste zajedno sa firmom, daje vam ono što svima treba: stabilnost, predvidivost i dugoročnu konkurentnost.
