Kada energija više nije dovoljna?
Većina uspešnih biznisa počinje istom formulom: vizija + strast + upornost jednog čoveka. Taj početni zamah, tri E: emocija, energija, entuzijazam, pokreće firmu od nule. U prvoj fazi osnivač je i prodavac i menadžer i nabavka, zapravo “glavni za sve”.
Sa razvojem kompanije dolazi trenutak kada entuzijazam i lični angažman više nisu dovoljni. Kompanija ulazi u novu fazu razvoja, a stari način rada počinje da puca po šavovima.
Kako posao raste, dolazi trenutak kada taj model postaje prepreka. Firma prerasta preduzetnički način rada i ulazi u fazu kada joj je potrebna struktura, sistem i tim. To je tačka prelaska iz preduzetničke organizacije biznisa u profesionalno organizovano preduzeće.
Signali da firma prerasta svog osnivača
Operativa guta sve, a vlasnik ne stiže da razmišlja strateški! Jedan je od prvih signala da firma prerasta svog osnivača.
Umesto da se bavi rastom, tržištem i novim prilikama, vlasnik danima rešava operativne zadatke: reklamacije, mejlove, interne greške. Ritam firme zavisi isključivo od njegove dostupnosti i angažovanja.
Sve odluke donosi vlasnik! Niko ne preuzima odgovornost
U firmama koje prerastaju rani preduzetnički model, jedan od prvih problema koji se pojavi jeste centralizovano odlučivanje. Vlasnik ostaje jedina adresa za sva pitanja, od najkrupnijih odluka do sitnih operativnih dilema. Zaposleni, naviknuti da se sve “proverava kod gazde”, ne preuzimaju inicijativu ni odgovornost. Umesto da razmišljaju kako da reše problem, čekaju instrukcije. Ne postoji jasno delegiranje, niti definisani nivoi ovlašćenja. To stvara atmosferu zavisnosti, usporava tempo rada, opterećuje vlasnika i stvara dodatni pritisak na tim. Frustracija raste na obe strane, a vlasnik se oseća zatrpan i iscrpljen, dok zaposleni imaju osećaj da im ruke nisu odvezane. Umesto agilne organizacije, firma funkcioniše kao organizacioni „čep“, gde sve stoji dok vlasnik ne potvrdi sledeći korak.
Kvalitet oscilira, sistem ne postoji
U fazi brzog rasta, često se radi “kako ko zna i ume”. Ne postoje standardizovani procesi, procedura se ne dokumentuje, a način rada zavisi od toga ko je konkretno zadužen za određeni zadatak. To se brzo primeti spolja. Klijenti počinju da uočavaju razlike u kvalitetu usluge ili proizvoda. Rokovi se probijaju, obećanja se krše, komunikacija škripi. Bez sistema koji obezbeđuje doslednost, firma šalje nesigurne signale tržištu. Iako kapacitet postoji, rezultati su nepredvidivi, jer svaki zaposleni “radi po svom”. Posledično, narušava se poverenje kod klijenata i partnera, što direktno utiče na poslovnu reputaciju i dugoročni rast.
Firma zavisi od par pojedinaca
Još jedan čest signal da je firma prerasla postojeći model jeste potpuna zavisnost od pojedinaca, najčešće vlasnika i njegove “desne ruke”. Ako jedna od tih osoba nije dostupna zbog odmora, bolesti ili jednostavno preopterećenosti, cela firma usporava ili staje.
Znanje nije sistematizovano ni preneto, a tim nije osposobljen da funkcioniše samostalno. To ne samo da povećava operativni rizik, već vlasniku uskraćuje i ono najosnovnije, mogućnost da se povremeno isključi iz svakodnevnog rada i posveti strateškom razvoju firme. Ovako postavljena organizacija nije otporna. Firma možda jeste uspešna, ali je istovremeno i ranjiva. Dugoročno, to je model koji ne može izdržati rast.
Evolucija uloge osnivača iz operativnog u strateško vođenje
U ovoj fazi razvoja firme, osnivač mora da promeni ulogu. Umesto da „radi u firmi“, potrebno je da počne da „radi na firmi“. To znači:
- Uvođenje osnovnih procesa i procedura koji omogućavaju predvidljivost i ponovljivost u radu.
- Postavljanje menadžerskog tima i jasnih odgovornosti.
- Kreiranje sistema u kojem firma može da funkcioniše i kada vlasnik nije prisutan.
Ne radi se o formalizmu, već o zdravoj osnovi za dalji rast. Firma više ne sme zavisiti od jednog čoveka. Mora imati strukturu koja omogućava širenje i održivost. Upravo u ovom trenutku, vlasnik postaje najvažniji faktor, ili će pokrenuti sledeći talas rasta, ili će ga zadržavati. Taj osećaj zasićenja, umora, stagnacije nije slabost. To je znak da je firma spremna za sledeći nivo.
Ako ste se prepoznali u prethodnim redovima ovog teksta, postavite sebi pitanje: “Da li sam danas oslonac ili ograničenje za rast svog biznisa?”
Prelazak iz preduzetničke logike u profesionalno upravljanje nije jednostavan, ali je neophodan. Vreme je da se sa biznisom ne raste samo u obimu već i u organizaciji.
Autor teksta: Nada Niklanović, konsultant za razvoj organizacija i ljudskog kapitala.
