U svakoj firmi, bez obzira na delatnost, ljudi su glavni nosioci posla. Ma koliko tehnologija napredovala bez dobrog tima nema ni rezultata. Tehnologija može unaprediti procese, ali bez kvalitetnog i uigranog tima nema pravih rezultata. Zbog toga su team building aktivnosti i drugi interaktivni događaji postali sastavni deo strategije upravljanja ljudskim resursima u savremenim i uspešnim kompanijama.
Pored klasičnih team building aktivnosti, kompanije sve češće organizuju i druge vrste interaktivnih događaja poput društveno korisnih aktivnosti, edukativnih ili kreativnih radionica, dana posvećenih porodici ili pak događaj koji je sinergija ostalih. Kada su aktivnosti osmišljene ciljano i u skladu sa kulturom firme i realnim potrebama tima zaposleni dobijaju osećaj pripadnosti, poverenje u kolege i bolju komunikaciju.
O ovoj temi razgovarali smo sa Jelenom Šćekić, koja vodi InTeam agenciju u okviru kompanije InStore, specijalizovanu za organizaciju korporativnih događaja za kompanije koje prepoznaju značaj ulaganja u međuljudske odnose.
Kada vas pozovu iz firme da im organizujete team building, šta ih u stvari najviše muči u pozadini – slaba komunikacija, loša atmosfera, ili nedostatak zajedništva?
Kada nam se klijent obrati upitom, mi im uzvratimo upitnikom, jer želimo da kroz par pitanja „uzmemo mere“ timu, bar tehničke kako bismo mogli da pristupimo odabiru materijala te krojenju i kreiranju sadržaja za isti. I tu „na prvu loptu“ ne možemo znati šta ih boli, najčešće bude od svega pomalo jer moramo razumeti da su timovi i kompanije živ organizam koji ima loš dan, fazu ili jednostavno zahtevniji, izazovniji period. Izlazak iz kancelarije ili okupljanje onih koji rade potpuno remote zbog neke zajedničke aktivnosti (koja nije posao) ima zaista lekovit efekat i zaista je pravo zadovoljstvo gledati kako se atmosfera u timu menja.
Kako pristupate osmišljavanju događaja za kompanije iz različitih industrija?
Ta razlika je najvidljivija ako događaj sadrži i neki segment edukacije te se teme razlikuju ovisno o pripadnosti određenoj branši. Mi nastojimo da nijednoj kompaniji ne prilazimo „tipski“ shodno industriji kojoj pripada jer bi to značilo da nas vode određene predrasude u vezi sa istom i moglo bi nas odvesti na pogrešan pristup, mada naravno postoje određene zajedničke karakteristike kod kompanija iste privredne niše no mi to najviše osećamo u procesu komunikacije, ne i u formi sadržaja koji stvaramo. Zapravo se radujemo svakoj prilici da skrojimo neko novo iskustvo za kompaniju, tim, da ih malo pomerimo iz očekivanih okvira (ako nam svojim poverenjem dopuste).
Koliko su danas popularne CSR (društveno odgovorne) aktivnosti kao deo team building programa?
Ovde prvo moramo istaći postojanje 2 formata – CSR aktivnost kao individualan događaj i kao deo drugog događaja. U prvom formatu sve je podređeno odabranoj temi, mini projektu gde tim čineći dobro, društvu ili prirodi, zapravo čini dobro sebi osvešćujući snagu zajedništva te propratni sadržaji često nisu potrebni. U drugom formatu, CSR aktivnost je propratni sadržaj događaj poput kompanijskog jubileja, godišnje proslave ili team building-a. Zapravo, ako je CSR zaista deo korporativne kulture (a ne samo marketing), onda to postaje stil događaja i jedna od nosećih kompanijskih vrednosti.
Kakav je odziv zaposlenih na društveno korisne aktivnosti? Da li ih prihvataju ili im je to obaveza više?
Kako mi težimo da to budu akcije koje zaista prave razliku, odnosno da bude vidljiv efekat delanja tima, utisak je da se ljudi raduju prilici da doprinesu jer im je ovako zgodnije i smislenije nego što je u situaciji kada individualno moraju izdvojiti vreme i učiniti dodatni napor (pa često se i odlaže i ne desi). I moram istaći da je velika privilegija biti u ulozi i posrednika i aktera ovakvih akcija jer postojati i delati izolovano od društva i prirode naprosto ne bi trebalo biti princip rezonovanja nijedne kompanije, tima ili pojedinca.
Može li dobro organizovan događaj popraviti nešto što godinama nije štimalo unutar tima?
Kratko i jasno – ne može. Bilo bi neiskreno da tvrdimo da su događaji čarobni štapić, ali da su sjajan alat i praksa u procesu ozdravljenja nekog tima, ili održavanja i unapređenja atmosfere u timu, jesu. Dakle, ako i samo ako se internim procedurama i svakodnevnom praksom unapređuje korporativna kultura, kompanijski događaj može ubrzati proces i biti kruna nakon određene etape ili „check point“ da li se dosegnute vrednosti i održavaju.
Može li team building pomoći i u periodima kada firma prolazi kroz krize – otkaze, promene u vlasništvu, pad prometa?
Može, a evo i par zašto. Ako kompanija prolazi kroz krizu, to se odražava na sve zaposlene kod kojih se uvlači neizvesnost te potreba da se pravi plan B u slučaju kraha te je zato važno napraviti i najmanji mogući događaj, ali pokazati timu da ih je kompanija svesna, da su joj važni te da krizu i plan oporavka mogu sprovesti jedino s njima. Ako pričamo o otkazima, polazimo od toga da su oni opravdani slabijim doprinosom pojedinaca timu i kompaniji pa bi u tom slučaju oni koji ostaju deo tima to posmatrali kao uvažavanje njih koji daju svoj doprinos svakodnevno, ali je određeni sadržaj i događaj najbolji način da im se pokaže koliko su cenjeni. I verujem da može zvučati suludo da kompanija u krizi treba da izdvoji dodatna sredstva za neki događaj, no ako želi da opstane vodilja joj mora biti da su tim i ljudi najvažniji kapital, a pritom događaj ne mora iziskivati silno vreme i novac već se i sa poludnevnim poduhvatom može pokazati mnogo.
Koliko često bi kompanije trebalo da organizuju ovakve događaje kako bi efekti bili dugoročni?
Ovo u mnogome zavisi od veličine kompanije. Veće moraju imati praksu češćeg organizovanja za različite timove iz raznih sektora kako bi se između ostalog negovao osećaj pripadnosti (to je izazov u velikim sistemima), dok je kod manjih svakodnevna komunikacija vrlo intenzivna pa je po kojim događajem potrebno osvežiti energiju. No, hajde da za „recept“ uzmemo kompaniju srednje veličine (60-70 zaposlenih):
1. godišnji događaj – u februaru (ne u decembru iz nekolicine razloga)
2. team boost-a – proleće (april – maj) i jesen (septembar – oktobar)
3. CSR aktivnosti – da se pokriju i na otvorenom i na zatvorenom (mart, jun, novembar)
4. radionice – nakon svakog intenzivnijeg perioda (petkom)
Kako merite uspešnost team building događaja nakon njihove realizacije?
Od strata se promišljamo da li da uvedemo neku formu ankete kako bismo vodili statistiku, odnosno sagledavali greške i prostor za dalji rast. No kako ih već “zamaramo” našim upitnicima na početku i dalje ta ideja čeka momenat pa nam za sada poziv ili mejl nakon događaja potvrđuju jesmo li uradili dobar posao ili ne.
Za kraj bih da podelim par detalja koji nam se ponavljaju kao učinkoviti:
- Nastojati da događaji budu organizovani radnim danima, ako je baš neophodno i u delu prvog dana vikenda.
- U najvećoj mogućoj meri hijerarhiju ostaviti po strani
- Biti svestan svojih zaposlenih te ne forsirati kompetitivne i isključivo fizičke aktivnosti
- Budite otvoreni za nova iskustva za svoji tim
Ulaganje u ljude ostaje najvažnija i najisplativija investicija svake kompanije. Nije dovoljno imati planove i ciljeve na papiru ako tim ne funkcioniše kao celina. Zato se i značaj korporativnih događaja i team buildinga sve više prepoznaje kao ulaganje u poverenje, bolju komunikaciju i osećaj pripadnosti.
Razgovor sa Jelenom Šćekić podseća nas da iza uspešnih događaja stoji pažljivo osmišljena ideja prilagođena kulturi firme i potrebama zaposlenih. Na kraju, sve se svodi na ljude, jer bez njih nema ni rasta ni održivog razvoja.
