U svetu rada dešava se tiha revolucija – alati veštačke inteligencije (ili skraćeno na engleskom: AI – Artificial Intelligence) ubrzano postaju deo svakodnevice preduzeća i zaposlenih. Ova tehnologija istovremeno donosi strah od gubitka poslova i nadu u nove mogućnosti. Najnovije analize pokazuju da će AI u narednim godinama značajno izmeniti strukturu zaposlenosti, ali da ukupni ishod zavisi od načina na koji se društvo prilagodi ovim promenama. U ovom analitičkom prikazu sagledavamo globalne trendove u uticaju veštačke inteligencije na radna mesta, konkretnu situaciju i prognoze za Srbiju, pouke iz prethodnih tehnoloških revolucija, nove oblike zaposlenja koji se javljaju, i na kraju – preporuke akcija za državu, obrazovni sistem i radnike. I to je razlog što sam nakon serije televizijskih gostovanja i intervjua za štampane medije odlučio da je vreme da sveobuhvatno analiziramo dobre i loše strane veštačke inteligencije, da ne banalizujemo temu niti da je prekomerno simplifikujemo sa tehnološke strane. Aspekte matematičkih modela i algoritama veštačke inteligencije nećemo analizirati u ovoj seriji tekstova, pa će tekstovi biti pisani stručnim tonom, ali istovremeno kroz primere i pristupačno za širu publiku da bi pružili odgovore javnosti koja (sa razlogom, op.a.) pokazuje strah od nepoznatog i novog i neizvesne budućnosti koja donosi ova tehnologija.
Svaka tehnologija, pa bez razlike i veštačka inteligencija, stvorena je da unapredi kvalitet života. Primene u privredi, trgovini, industrijskoj proizvodnji, medicini i mnogim drugim oblastima ne bi trebala da bude ništa manje od načina na koji su električna energija, automobili na motore na fosilna goriva, elektronika i Internet promenili naš način života. Iako je svaka ta točka bila prelomna za način na koji živimo svoje svakodnevnice, u konačnom smo živeli kvalitetnije, i produžili prosečan životni vek čoveka za skoro 10 godina u 20.veku.
Autor ove serije tekstova će izneti nepristrasne činjenice i saznanja i izbegavaće paušalne i neprecizne formulacije, a sve tvrdnje se oslanjaju na najnovije podatke Svetskog ekonomskog foruma, OECD-a, Goldman Sachs-a i domaćih institucija poput FREN-a i Zavoda za statistiku. I zbog toga – ovaj članak počinjemo sa prvim zaključkom za čitaoce: AI ne smemo niti potceniti ali ni preceniti – u većini slučajeva AI će biti naš asistent i dopuna, a retko zamena. Komplentacija će dolaziti bar za red veličine, 10 puta češće nego suplementacija, ali ono što je neminovnost je da ćemo upravljanje alatima baziranim na AI morati dodati u bazične veštine 21.veka, zajedno sa pismenošću (i konvencionalnom, ali i digitalnom), B kategorijom vozačke dozvole i poznavanjem bar jednog stranog – poželjno, engleskog jezika.
Poslovi nestaju, novi niču: Kako se pripremiti za tržište rada u eri AI
Prema izveštaju Future of Jobs 2023 Svetskog ekonomskog foruma (WEF), poslodavci očekuju da će do 2027. u svetu doći do nastanka oko 69 miliona novih radnih mesta, ali istovremeno i do ukidanja oko 83 miliona radnih mesta usled uticaja automatizacije, veštačke inteligencije i drugih faktora. To predstavlja neto gubitak od približno 14 miliona radnih mesta globalno, što je oko 2% trenutne ukupne zaposlenosti. Drugim rečima, otprilike jedna četvrtina svih radnih pozicija biće izmenjena ili poremećena u narednih pet godina prema WEF-u. Očekuje se intenzivan „tržišni doprinos“ ili churn od oko 23% svih poslova – što znači da će skoro svaki četvrti posao biti ili novi ili transformisan ili ugašen do polovine decenije. Ovakvi brojevi ilustriraju razmere promene: razvoj AI i pratećih tehnologija donosi i kreiranje radnih mesta i njihovo gašenje u velikom obimu istovremeno. U istom dokumentu Future of Jobs 2025, Svetski ekonomski forum je korigovao svoje projekcije i sad izgledaju značajno optimističnije jer se i tržište rada i ljudi počinju prilagođavati i postepeno nestaju efekti šoka, prvo prebrzom i strateški nekontrolisanom digitalnom transformacijom u periodu pandemije 2021.-2022., a onda i šok objave Chat-GPT AI baziranog alata kompanije OpenAI u novembru 2022.godine. Najnovija procena kaže da će na globalnom nivou do 2030.godine AI zameniti “samo” 90 miliona radnih mesta, dok će istovremeno kreirati oko 170 miliona radnih mesta koja danas ne postoje. Sva druga radna mesta će se sroditi sa AI i AI će postati dopuna u većoj ili manjoj meri i gde ćemo se učiti kako da koristimo AI i da sa tim alatima sarađujemo na dnevnom nivou.
Prognoze različitih uglednih svetskih institucija variraju u nijansama. Investiciona banka Goldman Sachs procenjuje da bi napredak generativne AI mogao dovesti do automatizacije koja utiče na ekvivalent od 300 miliona radnih mesta širom sveta u narednim godinama. Drugim rečima, oko 18% globalne radne snage moglo bi osetiti neku formu automatizacije svojih zadataka. Ipak, važno je naglasiti da „izloženost automatizaciji“ ne znači nužno i potpuni nestanak tih poslova. Analiza Goldman Sachsa naglašava da će većina zanimanja biti samo delimično automatizovana i verovatnije dopunjena, nego u potpunosti zamenjena AI tehnologijom. U praksi, to znači da će u mnogim poslovima AI preuzeti određene rutinske ili ponavljajuće zadatke, dok će ljudi nastaviti da obavljaju složenije poslove koji zahtevaju ljudsku kreativnost, prosuđivanje ili interakciju. Posledica toga je da se priroda mnogih poslova menja – AI preuzima “dosadan” deo posla, a ljudi se fokusiraju na kreativnije i složenije aspekte.
Podaci pokazuju jasnu dvostruku sliku tržišta rada u AI eri. S jedne strane, administrativni i klerikalni poslovi spadaju među najugroženije. WEF navodi da se najveći pad broja radnih mesta očekuje u administrativnim ulogama i tradicionalnim poslovima koji obuhvataju rutinske zadatke, kao što su daktilografi, službenici za unos podataka, blagajnici, službenici na šalterima i sekretari. Ovi poslovi često uključuju ponavljajuće procedure i rukovanje informacijama – upravo one aktivnosti u kojima AI i automatizacija već sada mogu da nadmaše čoveka po brzini i tačnosti. Na primer, bankarski službenici, blagajnici i administrativni referenti su pod visokim rizikom od smanjenja potražnje kako se uvode chatbotovi, digitalni bankarski servisi i automatizovana obrada podataka.
Sa druge strane, pojedine struke beleže ubrzan rast potražnje zahvaljujući tehnološkim promenama i novim potrebama. Prema WEF-u, većina najbrže rastućih zanimanja su tehnološka i digitalna zanimanja, kao i poslovi vezani za održivi razvoj. Specijalisti za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje nalaze se na samom vrhu liste najperspektivnijih profesija sa projektovanim najvećim rastom do 2027. godine. Odmah za njima su specijalisti za održivost (sustainability), zatim analitičari poslovne inteligencije (BI) i analitičari za informacionu bezbednost. Ova zanimanja reflektuju dva velika megatrenda – digitalnu transformaciju i zelenu tranziciju – koji generišu novu tražnju za veštinama. Na listi rastućih su i inženjeri za obnovljivu energiju (npr. solarni inženjeri), kao i inženjeri robotike – što potvrđuje da se paralelno sa AI razvijaju i druge tehnologije (automatizacija proizvodnje, zelene tehnologije) koje otvaraju radna mesta. Pored tehnoloških uloga, zanimljivo je da WEF primećuje i značajan globalni rast broja radnih mesta u sektorima obrazovanja i poljoprivrede – predviđa se, na primer, preko 3 miliona novih poslova u obrazovanju (nastavnici u stručnim školama, profesori na fakultetima) i preko 4 miliona u poljoprivredi do 2027. godine. Ovi pomaci su delom posledica društvenih potreba (obrazovanje, hrana), a delom i uvođenja novih tehnologija u te sektore (npr. e-učenje u obrazovanju, pametna poljoprivreda).
Talas promena koji donosi AI ne pogađa sve regione i privrede jednako. OECD upozorava da su razvijene ekonomije na pragu “AI revolucije” koja bi mogla disproporcionalno da utiče čak i na visoko-kvalifikovana zanimanja. Tradicionalno se smatralo da su manje kvalifikovani, rutinski poslovi najizloženiji automatizaciji, ali novi sistemi kao što je generativna AI dovode u pitanje i poslove pravnika, lekara, finansijskih analitičara – dakle profesije koje zahtevaju višegodišnje obrazovanje. U svom Izveštaju o zaposlenosti 2023, OECD ističe da najveći rizik od automatizacije pomoću AI imaju visoko kvalifikovana zanimanja i procenjuje da oko 27% ukupne zaposlenosti u članicama OECD-a spada u zanimanja sa visokom verovatnoćom automatizacije putem AI. To znači da praktično više od četvrtine poslova u naprednim ekonomijama može biti transformisano pod naletom inteligentnih mašina. Zanimljivo je da nisu sve zemlje u istoj poziciji: npr. SAD, Velika Britanija i Švedska imaju nešto manji udeo radnika u visoko automatizovanim zanimanjima, dok zemlje istočne i centralne Evrope (Mađarska, Slovačka, Poljska, Češka) imaju znatno veći – zbog strukture privrede i veće zastupljenosti poslova u proizvodnji i administraciji. Iako se AI još uvek ne koristi masovno u svim firmama (prema OECD-u, u mnogim zemljama manje od 10% firmi je uvelo AI rešenja zbog troškova i nedostatka veština), očito je da smo na samoj prekretnici: dostupnost naprednih modela (poput ChatGPT) i pad cena tehnologije mogu brzo gurnuti tržište rada u novu fazu automatizacije.
Važno je napomenuti i da tehnološke promene nisu jedini faktor koji će uticati na broj radnih mesta u narednim godinama. WEF ističe da će na rast zaposlenosti globalno doprinositi i ulaganja u zelenu ekonomiju, ESG standarde i lokalizaciju lanaca snabdevanja, dok će istovremeno negativno na radna mesta uticati sporiji ekonomski rast, poremećaji u snabdevanju i rast troškova života i poslovanja. Dakle, AI dolazi paralelno sa drugim transformacijama – prelaskom ka održivoj privredi i promenama u globalizaciji – što zajedno stvara kompleksan izazov za poslodavce i radnike. Otuda i pomalo paradoksalna situacija: iako mediji često naglašavaju opasnosti AI za poslove, ista ta oblast (npr. generativna AI) identifikovana je od strane poslodavaca i kao jedan od najvećih generatora novih radnih mesta u budućnosti . Poslovni lideri globalno svesni su potencijala AI da poveća produktivnost i pokrene nove industrije, ali su takođe svesni da kratkoročno gledano većina kompanija očekuje turbulencije na tržištu rada: istraživanja pokazuju da oko 60% poslodavaca planira ubrzano usvajanje AI do 2027., ali manje od polovine veruje da će to doneti neto rast zaposlenosti u njihovim firmama. Otprilike jedna četvrtina kompanija strahuje da će AI dovesti do smanjenja broja radnika, dok oko polovine očekuje pozitivne efekte u vidu novih uloga i veće produktivnosti. Ova podeljena očekivanja odražavaju visok stepen neizvesnosti – sve zavisi od toga koliko će brzo tržište uspeti da se prilagodi i kreira nove poslove koji će apsorbovati one radnike čiji poslovi budu ugašeni.
